Međunarodna politika Srednje zemlje

Da je Tolkinova Srednja zemlja svet u kome živimo, koja teorija međunarodnih odnosa bi bila najpodesnija za objašnjenje globalnih procesa? Zašto je izbio Rat za prsten i kako je moguće objasniti ponašanje glavnih aktera tokom ovog sukoba? Različiti pristupi u nauci o međunarodnim odnosima mogu nam dati različite odgovore na ova pitanja.

Klasični realista, poput Hansa Morgentaua, bi uzrok sukoba verovatno pronašao u iskvarenoj prirodi bića koja nastanjujuju Srednju zemlju. Ne zaboravimo da je Rat za prsten mogao da počne tek kada ga je hobit Deagol slučajno pronašao na dnu reke nakon čega ga je iz ljubomore ubio njegov rođak Smigol (kasnije Golum). Gotovo da nema rase u Srednjoj zemlji koja nije imuna na zlo (sa mogućim izuzetkom Enta). Prsten moći je samo simbol animus dominandi. Zlo je ugrađeno u same temelje Srednje zemlje, a svako ko je čitao Silmarilion zna i kako. Strukturalni realizam bi posve drugačije pristupio objašnjenju Rata za prsten. Prema Kenetu Volcu, utemeljitelju ovog pristupa u nauci o međunarodnim odnosima, rat ne izbija zbog iskvarene ljudske prirode ili zbog prirode unutrašnjeg uređenja (e.g. totalitarni Mordor) već zbog anarhične strukture međunarodnih odnosa. Drugim rečima, u Srednjoj zemlji ne postoji autoritet iznad Gondora, Rohana, Okruga, Mordora, Rivendala itd. koji bi mogao da ovim političkim zajednicama zabrani da ratuju. Sauron upravo nastoji da formira jednu takvu imperiju. Međutim, kao što je bio uravnotežen Napoleon u 19. i Hitler u 20. veku, tako je i Sauron doživeo da se protiv njegovih imperijalnih ambicija udruži široka koalicija kako političkih zajednica (Gondor, Rohan, Rivendal, Okrug itd) tako i rasa (ljudi, hobiti, vilenjaci, patuljci, enti itd) koje žele da sačuvaju svoju autonomiju.

Liberali bi se svakako manje nego realisti osećali kao kod kuće u Srednjoj zemlji. Uprkos tome, oni bi svakako mogli da doprinesu raspravi o uzrocima Rata za prsten. Liberali smatraju da ljudi nisu po prirodi loši već da zlo proističe iz lošeg uređenja međuljudskih odnosa. Što više ima demokratije, slobodne trgovine i međunarodne saradnje to su, barem prema liberalima, veće šanse da će mir prevladati. U Srednjoj zemlji jedina demokratija je Okrug, inače najmiroljubivija jedinica u Srednjoj zemlji. Rivendal, Gondor i Rohan su nasledne monarhije, a Mordor je totalitarna imperija. U svetu sa tako malo demokratije, rat je prirodno stanje. Ekonomija je, baš kao i seks, skoro potpuno odsutna iz Tolkinove trilogije. Što se međunarodne saradnje tiče, unutar “osovine zla”, međunarodna saradnja se svodi na Sauronov diktat. Unutar “slobodnog sveta” pak, ne samo da postoji međunarodna saradnja već postoji vojni savez. On je osnovan na međunarodnoj konferenciji, tajnom “Elrondskom Savetu” na kome je uništenje prstena definisano kao strategija borbe protiv neprijatelja a oformljena je i Družina prstena kao “multi-nacionalna specijalna jedinica” kojoj je ovaj važan zadatak poveren. Ovakva strategija apsolutno odgovara liberalnoj logici. “Elrondski savet” je mogao prsten da preda nekom od svojih članova, na primer Gondoru i tako uveća relativnu moć bloka. Savet ipak u duhu neo-liberalnog institucionalizma, donosi odluku da uništi prsten moći i tako se odrekne relativne dobiti zarad postizanja apsolutnih dobiti za celu Srednju zemlju.

Socijalni konstruktivisti bi se verovatno složili sa rasno-centričnim i manihejskim opisom međunarodnog sistema Srednje zemlje koji daju Realisti i Liberali. Međutim, oni bi odbacili racionalizam realizma i liberala i ukazivali bi na proces socijalne konstrukcije ovakvog sveta. Drugim rečima, oni bi pokušali da pokažu kako manihejska borba između dobra i zla nije urođena Srednjoj zemlji već da predstavlja proizvod određenih istorijskih i društvenih procesa koji su mogli da se odvijaju i u nekom drugom pravcu. Konstruktivisti bi istakli značaj normi, identiteta i vrednosti u ponašanju rasa i njihovih zajednica i odbacili bi pretpostavke realista i liberala o racionalnosti aktera. Post-strukturalisti bi otišli jedan korak dalje od konstruktivista i insistirali bi, nasuprot liberalima, na tome da su svet dobra i svet zla radikalno međuzavisni pošto jedan drugog konstituišu. Drugim rečima, diskurs o zlom drugom je potreban svetu dobra kako bi konstruisao dobru sliku o sebi. Gospodari prstenova bi, prema post-strukturalistima, verovatno bili ideološki iskrivljena i mitologizovana istorija Rata za prsten i kraja trećeg doba ispričana iz vizure pobednika. Iz ove istorije, pokazivali bi poststrukturalisti, izbrisano je sve ono što se ne uklapa u ovaj manihejski mit o poreklu u kome je sopstvo oduvek bilo časno, herojsko i milosrdno, a drugost bestijalna, kukavična i surova.

Inter-paradigmatska rasprava o uzrocima Rata za prsten ovde sigurno ne bi stala. U priču bi mogli da se uključe feministi sa tezom o totalnoj marginalizaciji žena iz procesa donošenja odluka kao važnom uzroku sukoba u Srednjoj zemlji. Kritički teoretičari bi izneli tezu da je Sauronov militarizam, kao izraz neodržive industrijalizacije zajedno sa brutalnom eskploatacijom prirode ključni uzrok nesigurnosti u Srednjoj zemlji. Post-kolonijalni teoretičari bi pokušali da sagledaju istinu o ratu za prsten sa stanovišta potlačenih rasa recimo orka ili onih koji nisu “ninačijoj strani jer niko nije na njihovoj strani” kao što su Enti.
Konačno, neko će prigovoriti da nijedna teorija međunarodne politike ne može da objasni Rat za prsten zato što su sve one nastale u svetu koji je radikalno drugačiji od Srednje zemlje. To je apsolutno tačno. Međutim, isto tako je tačno da su i teorije međunarodnih odnosa nastale uglavnom na osnovu evropskog i zapadnog političkog iskustva pa se ipak primenjuju na ostatak sveta. Šta u podsaharskoj Africi znači suverena nacionalna država? Šta predstavljaju ljudska prava na Bliskom istoku? Koliko ima smisla govoriti o međunarodnoj anarhiji u delovima sveta u kojima i dalje postoji anarhija između plemena i zaraćenih bandi ? Ukoliko nastoji da zaista bude globalna, a ne samo nauka o zapadnoj međunarodnoj politici, nauka o međunarodnim odnosima treba da prestane da gleda u sopstveni pupak. Do tada, njena upotrebljivost za razumevanje međunarodne politike globalnog juga biće nalik ovoj analizi koja može biti pedagoški korisna ali koja svakako ništa ne govori o problemima stvarnog sveta u kome živimo.